Zapali zvezde.

Zaledi vreme.

Oduzmi dah.

Udahni mi zivot.

I ne pitaj me sta zelim od neba, sta trazim od Boga. Ne pitaj gde sam se šunjala i za koga sam se pazila.Samo će ti se kazati kada u mom oku kao u ogledalu ugledas svoj odraz.I shvatices koliko si dovoljno pogresan da budes pravi, previše ukorenjen u meni da bi te ikada iščupala iz sebe.

I zato ćuti.

Prepusti se kao brod oluji.

Odnecu te tamo daleko, tu gde niko nije mislima provirio ti si posadio seme.Tamo gde krik radja šapat.Gde ogrebotina postaje mladež.Gde je samo mesec svedok.Tamo gde smo slobodni, svoji, nagi, živi.

Vodim te duboko u odaje svoje duse.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s